Читать онлайн
Лучшие сербские сказки / Најбоље српске бајке
Лучшие сербские сказки / Најбоље српске бајке
© ООО «Издательство АСТ», 2023
Аждаја и царев син
Био један цар па имао три сина. Једном најстарији син пође у лов[1], па како изиђе иза града, скочи зец иза грма а он за њим. Утече зец у једну рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец, него аждаја[2], па дочека царева сина те га прождере.
Кад после тога прође неколико дана а царев син не долази кући, стану се чудити шта би то било да га нема. Онда пође средњи син у лов, па како изиђе иза града, а зец скочи иза грма а царев син за њим. Утече зец у ону рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец него аждаја, па га дочека те прождере.
Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ниједан, забрине се сав двор. Онда и трећи син пође у лов. Како изиђе иза града, опет скочи зец иза грма а царев син за њим. Утече зец у ону рекавицу. А царев Син не хтедне ићи за њим, него пође да тражи другога лова говорећи у себи:
«Кад се вратим, наћи ћу ја тебе.»
По том ходајући дуго по планини, не нађе ништа, па се онда врати у ону рекавицу, кад тамо, али у рекавици једна баба. Онда је запита царев син:
«Где је, бако, мој зец?»
А она му одговори:
«Мој синко, није оно зец, него је оно аждаја!»
Чујући то царев син, се забрине, па рече баби:
«Шта ћемо сад?[3] Ту су ваља да и моја два брата пропала.»